Piše Milena Garfield
Svi znamo zašto je umetnosti potrebna podrška biznisa, korporacija, brendova ili bogatih donatora u uslovima sve drastičnijih smanjivanja državnih fondova svuda u Evropi.
Usled novih ekonomskih uslova, sa fragmentacijom publike i ogromnom ponudom zabavnih sadržaja, položaj institucija kulture, umetničkih projekata i umetnika postaje nezavidan i rizičan te je sasvim jasno da im je neophodno da pronalaze nove načine finansiranja. Na prvi pogled moglo bi se reći da je veza umetosti i biznisa prilično ciničan brak “lepotice bez miraza” i bogatog sugar daddya,(sponzora). Ali ako se malo bolje zagledamo videćemo da nije sve onako kako na prvi pogled izgleda. Umetnost, ako je posmatramo izdvojeno od industrije zabave (kao što su na primer Hollywood, Broadway, Cirque de Solei, popularna muzika, televizijski programi itd.), nikada nije mogla da opstane bez podrške uspešnih i bogatih poslovnih ljudi. Taj deo spoja između umetnosti i biznisa je svima jasan. Ali zašto bi biznis podržavao umetnost.? Pitanje je sad, što bi rekao jedan kraljević u državi Danskoj. Evo zašto.
- Lepota je bitna. Šta će vam kaligrafija kad imate kompjuter? Odgovor je jednostavan: da biste napravili najbolji kompjuter na svetu. Kada je Steve Jobs napustio studije, da bi prekratio vreme upisao je kurs kaligrafije. Poznavanje te starinske umetnosti pisanja inspirisalo ga je da promeni dizajn svojih kompjutera koji su nakon toga zbog svoje lepote i jednostavnosti osvojii svet. Stiv Džobs je stvorio kompjuterske ikonice zahvaljujući umetnosti lepog pisanja.
- Umetnost je biznis. Zašto da ulažete svoje bogatstvo u nepoznate i nerazumljive umetnike? Odgovor je očigledan: da biste ga uvećali! Charles Saatchi je, kao veliki ljubitelj moderne umetnosti, godinama kupovao nepoznate britanske umetnike. Potom je, znajući kako da kreira tržiste, upotrebio svoj marketinški i preduzetnički genij i od njih stvorio super zvezde, najslavnije i najskuplje savremene umetnike, poput Damiena Hirsta, čime je zauvek promenio tržiste moderne umetnosti ostvarujući pri tom neverovatan profit za samog sebe kao njihovog prvog kolekcionara i preobrazivši se u jednog od najuticajnih ljudi u svetu savremenih vizuelnih umetnosti. Ljubav prema umetnosti je dobar posao.
- Preduzetnici stvaraju ono što umetnici sanjaju. Šta inženjeri mogu da nauče od Picassa? Odgovor je: jednostavnost. Apple Univerzitet, koji je namenjen zaposlenima u Appleu, najtajanstveniji je univerzitet na svetu. Ni polaznicima ni predavačima na ovom univerzitetu (profesorima sa Harvarda i Yalea, vrhunskim naučnicima, nobelovcima, svetski poznatim umetnicima), nije dozvoljeno da javno govore o ovoj školi niti o njenom programu. Ipak u New York Timesu je iz anonimnih izvora procurelo da je jedan od godišnjih kurseva na ovoj školi posvećen proučavanju Picassa. Tačnije njegovoj studiji Bika koja započinje realističnom i detaljnom slikom bika, a završava se apstraktnim crtežom u kom se i dalje prepoznaju sve neophodne konture čuvenog Bika. Dakle od vrlo detaljne slike do “ideje” bika. Predavanje je namenjeno dizajnerima i inženjerima od kojih se očekuje da na isti način razmišljaju pri kreiranju novih Apple proizvoda: oslobađajući se nepotrebnih detalja da bi došli do istinske lepote i jednostavne funkcionalnosti, što je osnova svih Apple proizvoda
- Biznisi dolaze i prolaze, umetnost je večna. Zašto su biblioteke važnije odfabrika? Jedan od najvećih industrijskih magnata svih vremena bio je Andrew Carnegie. Ali mi živimo u post industrijskom dobu i danas vrlo mali broj ljudi može da se seti čime se zapravo Carnegie bavio. Pa, bio je magnat čelika. Ali industrija čelika nije više vodeća industrija našeg vremena. I Andrew Carnegie i bi bio odavno zaboravljen, kao i većina bogataša njegovog vremena. Danas svi znaju ime ovog nekada moćnog čoveka i to ne zbog njegovog bogatstva i čelika već zbog Carnegie Halla i bibioteka koje je izgradio širom Amerike i sveta (uključujući i Univerzitetsku biblioteku u Beogradu).
Dakle, ako želite da budete ikona svoga vremena kao Steve Jobs, bogati i glamurozni kreatori novog stila kao Charles Saatchi ili zauvek upamćeni kao Andrew Carnegie, učite od umetnika, ulazite u umetnost.
