Podijeli na društvenim mrežama

Prijava na Newsletter

- SPONZOR -
Kolumna Mjuzikl o ministru i federalnim rezervama - Sastojci za uspeh: tema, tekst,...

Mjuzikl o ministru i federalnim rezervama – Sastojci za uspeh: tema, tekst, talenti i partitura

U umetnosti, kao i u životu, najvažniji su smelost ideja, vizija i osećaj vremena. A kad to imate, biće i slave i para

Piše: Milena Trobozić Garfield

Postoji ona čuvena brodvejska izreka „Niko ništa ne zna”, to jest, uspeh u umetnosti je nemoguće iskalkulisati. On se (uspeh, dakle) krije u nekim dubljim tokovima talenta, instinkta, inspiracije. Pa ipak, ako se bavite menadžmentom umetnosti, morate imati i dozu pragmatičnosti, analitičnosti i strateškog mišljenja koje podrazumeva da znate šta, a naročito zašto, nešto radite.

Ove veštine koje bi trebalo da krase svakog uspešnog art menadžera , producenta, umetničkog ili izvršnog direktora, spadaju u domen znanja koje, uz dozu umetničkog senzibiliteta, osećajnosti i ukusa, zahtevaju i poznavanje okruženja.

Zamislite, na primer, ovakvu situaciju: dva producenta dolaze kod investitora.

Prvi producent kaže: Imam siguran hit. U pitanju je mjuzikl, hit sa West End-a i Broadwaya, koji je osvojio mnoštvo nagrada, zabavan i urnebesno komičan. Mi hoćemo da ga uradimo u Beogradu, kupili smo prava i već imamo dogovor sa najpopularnijim nacionalnim glumačkim zvezdama. Imamo i hit i super stars. Uspeh je zagarantovan. Investitoru se zacakle oči i kaže, važi, evo para.

Drugi producent kaže: Imam sasvim nov mjuzikl, nemam nijednu zvezdu, u stvari, cela podela sastoji se uglavnom od nepoznatih izvođača, mahom Latino i Afro Amerikanaca. Autor i glavni glumac je rep umetnik, cenjen, ali nepoznat širokoj publici. Biće to rep mjuzikl o ministru finasija, formiranju Ustava i federalnog finansijskog sitema. Vi se, naravno, šalite, kaže zabezeknuti investitor. Mjuzikl o ministarstvu finansija? Pa da, kažu producenti, ali suštinski mjuzikl o tome kako je jedan emigrant spasao Ameriku od deficita i separatističkog raspada. Deficit? Finansije i federalna banka? Zaprepašćeno ponavlja zabezeknuti investitor. Idite vi to uradite u nekom neprofitnom pozorištu. Nema od toga para.

I tako i bude… Producetni i autori otišli su u Public Theater, najčuvenije neprofitno pozorište u Americi i uradili svoj projekat. A projekat je već u prvoj sezoni postao najveći fenomen u poslednjih desetak godina za koji je jedva i Obama uspeo da dobije kartu. Od kako je predstava prebačena na Broadway, ulaznice su rasprodate za godinu dana. Jedna prijatelljica mi se pohvalila da je uspela da nabavi karte za svoju četvoročlanu porodicu po izuzetno povoljnoj ceni od samo 2000 dolara. Da, dobro ste videli: 2000 dolara. To je stvarno povoljno, jer redovna cena na sajtovima za preprodaju karata (ono što se kod nas zvalo „kod tapkaroša”), iznosi 875 dolara.

U pitanju je naravno „Hamilton” rep mjuzikl o životu, usponu i smrti Aleksandra Hamiltona, prvog američkog ministra finasija i tvorca američke banke za Federalne Rezerve. Rep mjuzikl bez ijedne zvezde sem Lin Manuela Mirande, autora muzike, teksta i songova koji nastupa u naslovnoj roli Hamiltona. Lin Manuel Miranda je u međuvermenu postao neka vrsta nacionalnog blaga, poput Đokovića, i vrlo bogat čovek, jer se Hamilton pretvorio u pravu mašinu za pravljenje para.

A šta se desilo s onim prvim producentom iz naše lokalne, beogradske prakse? I pored dobro iskalkulisanih parametara, hit + slavne zvezde, ovaj mjuzikl nije dostigao nivo velikog hita poput originalnih postavki. Iako je u pitanju izuzetno duhovit tekst, a u ekipi je prava nacionalna glumačka reprezentacija, ispunjena sve samim glumačkim zvezdama, kalkulacija o mega uspehu se nije sasvim ostvarila.

Zašto? Pa zbog strategije. Pre svega u izboru projekta. U pitanju je, naime, mjuzikl „Spamelot”, jedan od najvećih brodvejskih hitova… Ali, ali…

Čak i naziv mjuzikla Spamelot potpuno je neprevodiv van engleskog govornog područja i zasniva se na igri reči između reči spam, koja označava „jeftini mesni narezak u konzervama”, a u širem značenju može da znači ostatak, đubre ili otpad, i imena Kamelot, naziva za dvor kralja Artura. Ceo mjuzikl prepun je satiričnih doskočica na račun različitih mentaliteta stanovnika britanskog ostrva i poigrava se lokalnim britanskim akcentima, izrazima i opštim mestima, potpuno nepoznatim svima izvan anglo-američkog govornog područja.

Ako tome pridodamo slabu asocijativnu moć naše publike na ličnosti i istorijske događjaje iz vremena kralja Artura i numere od kojih su neke čista autoironija na račun Broadwaya (poput čuvene pesme „You won’t succed in Broadway if you don’t have a Jew“), onda je jasno koliko stvari je ostalo propušteno, nedorečeno i izgubljeno za lokalnu publiku. Spamelot je ostvario relativni uspeh zahvaljujući izvanrednoj glumačkoj podeli i njihovom šarmu i izvođačkom umeću, ali to nije bilo dovoljno da ova produkcija mjuzikla dostigne slavu i uspešnost svojih originalnih postavki sa West Enda i Broadwaya. Jednostavno, neke stvari nisu „prenosive”. Nije dovoljno samo uzeti veliki hit i preneti ga u nove okolnosti. U obzir moraju da se uzmu, pre svega, okolnosti.

No business like show business ili nijedan biznis nije kao šou biznis zato što u šou biznisu ne važe samo biznis pravila. U njemu 1 + 1 nisu uvek 2, i uspeh i neuspeh ne mogu da se proračunaju sa 100% garancija. Uostalom, ceo mjuzikl Producenti zasnovan je upravo na toj tezi. Sećate se, to je onaj mjuzikl o dva producenta koji hoće namerno da naprave najgori mjuzikl ikada, a umesto toga dobijaju najveći hit i moraju da vrate sve pare investitorima.

Uspeh art menadžera leži samo donekle u menadžmentu i skupljanju para. Ostalo je umetnost. A umetnost je nepredvidljiva. I zato u umetnosti niko ništa ne zna.

Da biste bili dobar art menadžer, morate imati intuiciju i osećaj za senzibilitet publike i vremena. Onda ćete moći da prepoznate da je mjuzikl o usponu emigranta Hamiltona, čoveka bez novca i porekla, čija je glad za uspehom pomogla da Amerika postane sjedinjena država, u stvari prava priča našeg vremena: priča o genijalnim došljacima, o dilemi ujedinjavanja i razjedinjavanja, o povlašćenima i onim drugima. Priča ispričana senzibilitetom današnjeg vremena, kroz rep songove i muziku čiji je autor, Portorikanac Lin Manuel Miranda i sam predstavnik manjinske Amerike, kao i većina članova njegovog ansambla. Zato je bilo moguće da mjuzikl o političkoj borbi i federalnim rezervama postane tako veliki hit da se nagrada Toni za najbolje brodvejske produkcije ove godine u sali nazivala Hamill-Toni. („Hamilton“ je osvojio 11 Tonija).

Ali da bi ova priča oko Hamiltona došla do svog srećnog kraja, bilo je potrebno da postoji još nešto: Public theater, neprofitno pozorište čiji umetnički rukovodioci (art menadžeri) imaju hrabrosti da podrže nesvakidašnje ideje o rep mjuziklu o finansijama. Oni očigledno znaju da je u umetnosti, kao i u životu, najvažnija smelost ideja, vizija i osećaj vremena. A kad to imate, biće i slave i para.

Više povezanih objava

Sponzor? Šta to bješe?

Sponzorstvo, kultura i korona
- SPONZOR -
- Oglasi -